🗊Реформа железничког сектора у Републици Србији Реформа железничког сектора у Републици Србији

Реформа железничког сектора у Републици Србији Реформа железничког сектора у Републици Србији

„Железнице Србије“ су једино железничко предузеће у Европи које још увек послује као јавно предузеће. „Железнице Србије“ су једино железничко предузеће у Европи које још увек послује као јавно предузеће. Спровођење реформи је неопходан услов да би улагања у инфраструктуру имала ефекат, та два процеса морају се спроводити паралелно јер само тако имају економског оправдања. У последњих годину дана Влада Србије је усвојила четири подзаконска акта ради припреме да се у наредном периоду у почне са отворањем железничког тржиште. Прва фаза ће донети домаћу конкуренцију "Железницама Србије", друга регионалну, а трећа је отварање према ЕУ кад ћемо имати њихове оператере на нашим пругама и обрнуто.

У том циљу активности се спроводе у три правца: У том циљу активности се спроводе у три правца: модернизација возног парка - обезбеђена средства за набавку нових возних средстава у износу од 165 мил. евра и 47 мил. швајцарских франака, изградња и модернизација железничке инфраструктуре - обезбеђена средства у износу од 145 милиона евра (кредити 115 мил.евра и 30 мил.евра донација ЕУ за суфинансирање изградње Жежељевог моста) и Финансијска консолидација – за почетак субвенција у висини од 3,1 млрд динара (ЕПС, Енергопројект), сервисирање обавеза по међународним кредитима

Друштво за превоз путника, које ће се бавити организацијом и реализацијом превоза путника железницом, односно бити одговорно за пружање услуга јавног превоза путника, одржавањем електромоторних возова и кола за превоз путника и имати власништво над овим средствима. Друштво за превоз робе, које ће се бавити пружањем услуга превоза робе, укључујући ту и одржавање локомотива и вагона и имати власништво над овим средствима.

Друштво за управљање инфраструктуром, које ће бити одговорно за одржавање и управљање железничком инфраструктуром, као и за наплату накнада оператерима за коришћење железничке инфраструктуре. Друштво за управљање инфраструктуром, које ће бити одговорно за одржавање и управљање железничком инфраструктуром, као и за наплату накнада оператерима за коришћење железничке инфраструктуре. Друштво за управљање имовином биће помоћна компанија која ће бити одговорна за управљање имовином која није у директној функцији саобраћаја и дугове. Питање дугова је врло битно, имајући у виду да постоје значајни дугорочни дугови које новоформирана друштва неће бити у могућности да сервисирају.

Финансирање - приходи

Уговорни односи - Влада и друштва Постоје два кључна уговора која ће бити закључена са Владом: Уговор Влада и Друштво за превоз путника – да би се покрила разлика између прихода и трошкова, ОЈП Уговор Влада и Друштво за инфраструктуру - да би се покрила разлика између прихода од накнада за приступ инфраструктури и трошкова Оба треба да буду направљена тако да, временом, може да се уведе конкуренција.

УГОВОРНИ ОДНОСИ - Влада и друштва Уговор о ОЈП Влада ће имати уговорни однос са Друштвом за превоз путника у погледу путничког саобраћаја како би се обезбедило да субвенција за ОЈП представља подстицај да Друштво побољша квалитет у највећој могућој мери. Уговор треба да има три суштинска елемента: спецификација услуга које треба пружити, сагласност о плаћању које треба да буде извршено и праћење резултата ради усклађивања плаћања и резултата у погледу квантитета и квалитета Уговор за друштво за инфраструктуру Слична врста плаћања горе наведена биће неопходна и за Друштво за инфраструктуру да би се покрио јаз између прихода од накнада за приступ и трошкова

Споразуми између друштава Примери уговора: најам локомотива од стране Друштва за превоз путника изнајмљивање радних просторија од стране Друштва за превоз путника и Друштва за превоз робе у станицама у власништву Друштва за инфраструктуру, диспечери који продају карте у путничким станицама са малим прометом путника, одржавање инфраструтуре у депоима за путнички и робни саобраћај, одржавање возова за одржавање пруге од стране Друштва за превоз робе коришћење сервера и линкова, коришћење струга за обраду точкова за путничка кола. Не би требало размишљати о прављењу стриктног правног документа који би онда могао да се употреби у судском поступку; холдинг би требало да буде коначни арбитар у случају спора.

Питање дугова Дуг може бити: 1. комерцијални, проистекао из уобичајеног пословања, нема дилеме око њиховог преласка на односна друштва. 2. дугорочни који је у вези са капиталним финансирањем, захтеваће посебне аранжмане јер ни једно од будућих друштава у оквиру холдинга нема никакву наду да исплати дугове, најреалније је да уђу у посебно друштво за дугове.

Питања дугова - опције Постоје три опције за Владу: оставити дугове у новим друштвима, али финансирати отплату њихових дугова, оставити дугове у ЖС у холдингу или у посебном Друштву имовину и дугове, преузети комплетне дугове.

Питање имовине Обавиће се према делатностима друштава, где је то могуће – нпр. теретна кола припадају друштву за превоз робе, пруга Друштву за инфраструктуру итд. Тамо где исту имовину или средство користи више друштава (нпр струг за обраду точкова), требало би је доделити онима који их највише користе (струг се може доделити Друштву за превоз робе док ће Друштво за превоз путника плаћати услугу обраде точкова). Преношење имовине би требало да буде релативно једноставно за већину средстава односно објеката и вршило би се по вредности. Предложено реструктурирање ће захтевати да се нека имовина подели између више друштава.

Органи управљања (две варијанте) Скупштина АД “Железнице Србије” – поставља Влада Србије Закључком Владе, Број чланова није ограничен законом. (Пример аеродром – 5 чланова). У оснивачком акту су дефинисана овлашћења Скупштине Директора АД “Железнице Србије” – поставља Скупштина. У оснивачком акту су дефинисана овлашћења Директора. Извршни одбор АД “Железнице Србије” – поставља Директор. Број чланова није ограничен законом. (Пример аеродром – 5 чланова). Извршним одбором руководи Генерални директор.

Скупштина АД “Железнице Србије” – поставља Влада Србије Закључком Владе, Број чланова није ограничен законом. (Пример аеродром – 5 чланова). У оснивачком акту су дефинисана овлашћења Скупштине Скупштина АД “Железнице Србије” – поставља Влада Србије Закључком Владе, Број чланова није ограничен законом. (Пример аеродром – 5 чланова). У оснивачком акту су дефинисана овлашћења Скупштине Управни одбор АД “Железнице Србије” – поставља Скупштина. Број чланова није ограничен законом али се мора дефинисати оснивачким актом (Пример аеродром – 9 чланова). Извршни одбор АД “Железнице Србије” – поставља Управни одбор. Број чланова није ограничен законом. (Пример аеродром – 5 чланова). Извршним одбором руководи Генерални директор.

Друштва у оквиру холдинга ће бити самостална у оној мери у којој је могуће тако да менаџери имају што већа овлашћења и одговорности за пословање друштава Друштва у оквиру холдинга ће бити самостална у оној мери у којој је могуће тако да менаџери имају што већа овлашћења и одговорности за пословање друштава Холдинг компанија ће се сконцентрисати на стратешко планирање, финансијски менаџмент и инвестиционо планирање, развој и имплементацију групних стратегија у оквиру којих друштва раде. Смањење трошкова у превозу робе (процена 15-20%), смањење трошковима одржавања инфраструктуре (процена 2-3%) и побољшање нивоа услуге без промене цена превоза путника, што ће омогућити конкуретност према друмском саобраћају.

Припремљени су предлози следећих аката: Припремљени су предлози следећих аката: Одлука о промени правне форме ЈП Железнице Србије, односно трансформација из ЈП у АД Одлука о изменама и допунама оснивачког акта, којом се правно регулише подела Железнице Србије Четири оснивачка акта за зависна друштва Кораци: Влада Србије доноси Одлуку о промени правне форме ЈП Железнице Србије и Одлуку о изменама и допунама оснивачког акта ЈП Железнице Србије. Предуслов за то је сагласност свих актера у изради овох аката, као и завршетак план поделе имовине. Процена трајања – месец дана од тренутка слања Скупштина друштва АД “Железнице Србије” – доноси оснивачке акте за четири зависна друштва и доставља их Влади Србије на сагласност – Процена трајања – месец дана Почетак имплементације – од тренутка формирања свих органа и друштава до краја године што подразумева припрему за пуну имплементацију од 01.01.2012.